metodologija

način - ditiramb, tragedija, epopeja

sredstva - ritam, govor, harmonija

predmet - ljudi,

katarza

kvalitativni /kvant. delovi

vrste

radnja

prosta/prepletena

tri dela priče

preokret

prepoznavanje

patos

prilični

slični/verni

dosledni

plemeniti

estetska

etička

saznajna

živi organizam

trag, komedija, epopeja, himna, oda, ditiramb

tragedija: ditiramb

komedija: falička pesma

Ipolit Ten, Sent Bev

Sent Bev: o vlastitoj metodi/ rođaci pisca, žene, priroda, novac, moral...

Ipolit Ten: Uvod u istoriju engleske književnosti

Rasa: poreklo, kultura, ono nepromenljivo

Sredina: hladni predeli,

Momenat: prethodnik/sledbenik... rat/mir

porodica - mala država

Frojd, Jung, Lakan

psihoanalitičko tumačenje, teksta, autora...

katarza/erotski momenat/san

protopriča/metapriča

izvorni

analiza

Frojd: Dostojevski i oceubistvo

epilepsija, želja za ubistvom, ostvarenje

kazna, seksualni momenat, kastracija

Hamlet, Braća Karam, Kralj Edip

samosažaljenje: kocka

delo Cvajga: mladi kockar

Jung: Pojam kolektivnog nesvesnog

Arhetipovi

nesvesno leži u kolektivnom

dve Marije, šizofrenik

O arhetipu sa posebnim osvrtom na anime

obličje ženskog roditelja u muškarcu

nije slabost, ali ako dođe do gašenja - nestaje životna energija

identifikacija: homoseksualnost

kod žena: animus

kod pesnika: idealna draga/romantizam

razgraničenje poetika/lingvistika

pošiljalac

emotivna

primalac

fatička

poruka

poetska

kontekst

referencijalna

kod

metajezička

kontakt

fatička

osa selekcije: dete, čedo

osa kombinacije: spava/blizina

sintagmatski: kombinacija

paradigmatski niz: selekcija

filozofija Huserla

Fenomen: pojaviti se... čisto...otkriće, saznanje

Ingarden: O saznanju književnog umetničkog dela

moskovski lingvistički kružok

Jakobson

opojaz Peterburg

Školvski, Brik, Tinjanov, Tomaševski, Ejhenbaum

tri okolnosti za nastanak

1) slabljenje simbolizma

2) De Sosirova lingvistika

3) nove pojave u rus. knj

glavno: fonetski aspekt jezika

zaumni jezik: Hlebnjikov, Kručonih

Šklovski: Uskrsnuće reči

Šklovski: Umetnost kao postupak

oneobičavanje

Tolstoj: stvar naziva imenom, a objašnjava kao da vidi 1. put

forna - akcenat na njoj

literarnost a ne literatura (postupak)

jezik poezije/proze

fabula/siže

motivacija

kanonizacija/dekanonizacija

Šklovski: Konstrukcija pripovetke i romana

novela - kraća prip. vrsta

roman: motivi

kompozicija romana:

prstenasta: motiv putovanja

stepenasta: KRalj Edip

paralelna: Ana KArenjina

stalni motivi:boj oca i sina

Ejhenbaum: Kako je nastao Gogoljev šinjel

anegdota u središtu dela

imena, nadimci Akakije Akakijevič

žive reči, mimika

kalamburi * dosetke

igra, podsmevanje normama

groteska na kraju/ romantizam u realizam

kako se povezuju postupci?

značenje tražiti u načinu oblikovanja

1. strukturalna lingvistika/ 2. strukturalna antropologija

Predstavnici: Žerar Ženet i Rolan Bart

srodnost strukturalizma i knj. kritike

Rolan Bart: Uvod u strukturalnu analizu priče

Žerar Ženet: Perspektiva i fokalizacija

Prouč. kako se knj. delo prima od strane 1 ili više recepjenata

posmatra se delo van ist. događaja

Utemeljivač: Jaus, sledbenici: Izer, Fiš, škola iz Konstance

Ingarden napravio teor. postavku: konkretizacijom

HORIZONT OČEKIVANJA

okviri za razumevanje teksta

ako se izađe iz okvira, čitalac neće razumeti

u klasicizmu okvri uski

probijanje horizonta: inovacija i modernitet

pisac ispred vremena: probio horizont očekivanja

ono što se očekuje od dela

ono što se očekuje od čitaoca

odriče ulogu spomenika knj

otvorenost za novi način čitanja

dijalog - tekst pitanje, čitalac odgovor

visok est. rang - delo koje ga čitaju u dr. epohama

horizont očekivanja - prethodno iskustvo,

Don Kihot - roman putovanja, ali --- bizarna stvarnost

ko određuje estetičnost?

DELO, a čitalac otkriva

ako delo ispuni sva očekivanja - trivijalno

knj. oblikuje ponašanje

identifikacija čitaoca i lika

katarzička

admirativna

ironička - provokacija, dosada

aristotelovski model- moralni sud

simpatetički - empatično čitanje

nakon ingardena: gaps

pandan implicitnom autoru (But)

Rekreativna dijalektika u čitaocu

čitaočeva uloga je u tekstu

ingarden: ukloniti praznine

Izer: uronilti čitaoca u njih

tekstualne kontrole: komentari, autobiografije, eseji

eksplicitno i implicitno upravljanje

implicitno: misaone pauze - lutanje u tekstu

fingirani dijalog - vvantekstualni elementi pisca, Fildingov esej o advokaturi

Implicitni čitalac

prisutan

nije stvaran

obuhvata mentalne operacije

realizuje selektivno

eksplicitni čitalac

sabira perskeptive i značenja

realizuje najmanju 1 mogućnost teksta

konstituiše značenja

1970ih - u Americi se koristi termin poststrukturalizam, niko ne zna ko

prvi kritičar - Hugo Fridrih, protivio se ideji univerzalnog sistema; lngv.uticala loše na strukturalizam

književnost - parola, a ne lingue

Simpozijum na Baltimoru 1966.

manifest PS: Struktura, znak i igra u diskursu hum. nauka

Derida kritikuje: strukturu i znak

gubi se suština dela u strukturalizmu, dao je dosta dobrog, ali se gubi suština

teorija uzima primat

narušava se struktura zbog dogmatizma

provocira se samokritika, budi sumnja

ne dopušta se shematizacija rutina‚‚

dekonstrukcija: način čitanja fil. i knj. tekstova

sumnjiv status knj. teor. diskursa

u knjizi O gramatologiji osporava dela očeva strukturalizma - De Sosira i Levi Strosa

neodrživost pojmovnih hijerarjiha

diualistička koncepcija

jedan od prvih kritičara: Hugo Fridrih

teško je govoriti, držati predavanje

Hipoteza: produkcija diskursa se kontroliše organizuje i kroti se moć i opasnost diskursa i nepredvidivim događajima

vrste konstrole

isključivanje

zabrana

Subtopic

nema svako pravo da govori o svemu

najviše kada se govori o politici i seksualnosti

Subtopic

diskurs je moć koju treba zadobiti

tipovi diskursa

oni koji nastaju i nestaju svakodnevno

koji stoje na početku i preuzimaju govorne činove

diskursi koji su rečeni i treba ih dalje kazivati

religiozni i pravni - književni do mere naučnosti

pitanje autora

teži disciplinarnosti teksta, kao u botanici ili medicini

autor je onaj koji sistematizuje tekst unutar epohe npr.

stroga norma i lišavanje kreativnosti

Subtopic

sistem istine:

zabranjena reč

isključivanje ludila

volja za istinom

najkrhkija

menja oblik od antike

spoljni ometači teksta

klasifikacija

uređivanje

raspodele

grupa postupaka

nije bitno kontrolisati moć

bitno je kontrolisati njegovu nepredvidljivost

priča o otkrivanju tajne matematičara u 17. v
a oni se pojavili u 19.

pitanje subjekta utemeljivača - eliminacija realnosti diskrsa praznim formama jezika

književnost je samo igra

seksualnost se drugačije tumači u medicini, psihijatriji...

kopiranje - umetnici, majstori, učenici, ali manafakturno

došlo je do nečeg novog - tehničke reprodukcije

pojava fotografije

aura - ovde i sada - krajolik na filmu gubi autentičnost ako mu se poremete ovde i sada

promena percepcije, potreba za približavanjem

promena perskeptive: Venera, ant. grčka i sr. vek/ politika

izlaganje postaje nikad lakše, knj. gubi kultnu ulogu

fotografija zadržava auru u portretima

slikarstvo vs. fotografija

film vs. pozorište

pozorišna gluma je lišena aure jer se glumi pred scenografijom, a ne publikom

stvaranje lažne aure, kulta ličnosti - holivudske dive

vrač i hirurg

pozorište i film masovna umetnost

drugačija perspektiva - film otkriva ono što nikad nismo videli

dadaizam - skrnavljenje aure

estetizacija rata i politizacija umetnosti

predstavnici: Monika Fludernik i Dejvid Herman

Subtopic

subjektivna

ide na istraživanju sopstva

izučavanje narativnosti a ne narativa

šta uzrokuje težnju za pripovedanjem

tri paradigme

1) okviri i scenariji

2) skalarni pristup - ukidanje opozicija

3) svet priče

okviri i frejmovi - konceptualne predstave o svetu / restoran

frejmovi - stanja i situacije

skripte - akcije

blend umrežavanje mentalnih koncepata

Hermanov koncept:

šta, kad kako, s kim, gde i zašto je neko nešto uradio u svetu u koji se recep. prenosi

mikrodizajn - grupsianje informacija u stanja

makrodizajn - smeštanje u širi kontekst

Monika Fludernik koncept:

ljudsko iskustvo

naturalizacija

čitanje uma: mogućnost unošenja u lik

tri tipa semantičke dimenzije

prostorne

temporalne

mentalne

morfing: umesto metamorfoza

prednosti

nova dela čekaju na nova čitanja

dijalog među disciplinama

interkulturalni aspekti čitanja

mane

nepostojanje sluha za tradiciju

MONIKA FLUDERNIK, HERMAN

autonomnost priče prilikom transponovanja u drugi medijum

Meri Lori Rajan, Verner Volf

razvoj tehnologije

Sosirova teproka znaka

razlika između popularne i elitne kulture

centralni pojam: stroyworld

preklapanje

integrisanje

isti svet samo veći

odnosi između svetova

jedan tekst - jedan svet priče

jedan tekst * mnogo svetova priče (hipertekst)

više tekstova - jedan svet (usmena)

mogući svetovi: Lubomir Doležel

klasični protosvet se redizajnira u PM

ekspozicija - proširivanje

modifikacija - Robinson Kruso

transpozicija - novi prostor i vreme - JAdi mladog V.

Transmedijalni pristup filmu

homodijegetički prip: - lik

tehnika skaza

voice over

lik na filmu i u knj delu:

vizuelni: vidimo, ali ne znamo šta misli

znamo šta misli, ali ne i kako izgleda

Abot: film je odvojeno umetničko ostvarenje

transpozicija

klasifikacija medija

dve vrste transmedijalnog pripovedanja

snow ball effect - gospodar prstenova/ HP

matriks - priča od starta kao narativ za više medija

transmedijalnost/transfikcionalnost

transfikclionalnost - kretanje fikc. kroz različite narative

transmedijalnost * vrsta transfikc.