Organigram

Mehr dazu

Mechanické vlastnosti kapalin

von Hana Boháčová

KLIMATSKI ELEMENTI

von Ivona Ludaić

Oběhová soustava

von veni vidi fugi

Vrste cestovnih vozila za prijevoz tereta

von Krunoslav Šćulić

OTOPINE

KOLIGATIVNA SVOJSTVA OTOPINA

4.OSMOZA I OSMOTSKI TLAK

IZOTONIČNE OTOPINE - koje imaju jednake osmotske tlakove

HIPERTONIČNE OTOPINE - koje imaju vveći osmotski tlak od osmotskog tlaka promatrane otopine

HIPOTONIČNE OTOPINE - s manjim osmotskim tlakom od promatrane otopine

π= c * R * T * i

termodinamička temp. [K]

opća konst. 8.314JK-1 mol-1

množinska koncentracija [mol/dm3]

osmotski tlak [kPa]

3.SNIŽENJE LEDIŠTA

OTOPINE IMAJU NIŽE LEDIŠTE OD ČISTOG OTAPALA

tl(otopine)=tl(otapalo)-Δt

ΔT=Kf * b * i

KRIOSKOPSKA KONSTANTA OTAPALA [Kkg/mol]

razlika temp. [K]

2. POVIŠENJE VRELIŠTA

OTOPINE UVIJEK IMAJU VIŠE VRELIŠTE OD ČISTOG OTAPALA

tv(otopine)=tv(otapalo)+Δt

ΔT=Kb * b * i

broj čestica otopljene tvari

molalnost [mol/kg]

EBULIOSKOPSKA KOSTANTA OTAPALA [Kkg/mol]

razlika u temp. [K]

1.MANJI TLAK PARE OTAPALA IZNAD OTOPINA

i=broj čestica otopljene tvari

po porastu tlaka pare: Ca3(P4)2(s), MgCl2, NaCl, šećeri

što je veći broj čestica otopljene tvari tlak pare otapala je manji

RAULOV ZAKON

p=po + xo

množinski udio otapala xo=n(otapalo)/n(otopljene tvari) + n(otapalo)

X0<1

tlak pare otapala

tlak pare otopine [Pa]

NaCl (s) --H2O(l)--> Na+(aq) + Cl- i=2

MgCl2(s)--H20(l)--> Mg2+(aq) + 2Cl- i=3

Ca3(P4)2 (s)--H2O(l)--> 3Ca 2+(aq) + 2PO4 3-(aq) i=5

šećeri C6H12O6 (glukoza, fruktoza), C12H22O11 (saharoza) i=1

RAZRIJEĐIVANJE OTOPINA

c1(x) * v1(otopina)=c2(x) + v2(otopina)

γ1(x) * v1(otopina)=γ2(x) * v2(otopina)

W1(x) * m1(otopina)=W2(x) * m2(otopina)

ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINE

MOLALNOST

b(x)=n(x)/m(otapalo)

[mol/kg]

MNOŽINSKA KONCENTRACIJA

c(x)=n(x)/v(otopine)

[mol/dm3]

MASENA KONCENTRACIJA

γ(x)=m(x)/v(otopine)

ρ(otopine)=m(otopine)/v(otopine)

[g/dm3]

MASENI UDIO

W(x)=m(x)/m(otopine)

m(otopine)=(x)+m(otapala)

W(otapala)=m(otapala)/m(otopine)

[nema ili %]

HENRYJEV ZAKON

plinovi koji se ne otapaju u vodi, niti s njom reagiraju

H2, N2, He i djelomično O2

zakon kaže da je topljivost plinova proporcionalna taku iznad otopine pri određenoj temperaturi

veći tlak - veća topljivost

ENDOTERMNO

ΔHkr>ΔHh

ΔHot>0

EGZOTERMNO

ΔHh>Hkr

ΔHot < 0

ΔHot

entalpija otapanja

ovisi o hidrataciji i kristalnoj rešetci

ΔHh

entalpija hidratacije

energija se oslobađa kada nastaju hidratizirani ioni

ΔHkr

entalpija kristalne rešetke

energija koja je potrebna da se pokidaju veze u kristalu

ΔHkr > 0

SOLATACIJA

proces otapanja, ako voda nije otapalo nego neka druga tvar, nastaju SOLVATIZIRANI ioni

HIDRATACIJA

proces otapanja neke tvaru u vodi, nastaju HIDRATIZIRANI ioni

3.PREZASIĆENE

brzina kristlizacije > brzina otapanja

2.ZASIĆENE

kod njih je uspostavljena dinamička ravnoteža, odnosno brzina kristalizacije = brzini otapanja

otopine kod kojih je pri određenoj tempeaturi otopljena maks. količina otopljenih tvari

1.NEZASIĆENE

otopine koje sadrže malu količinu otopljene tvari > brzina kristalizacije

RAZRIJEĐENE

sadrže manju količinu otopljene tvari

KONCENTRIRANE

sadrže veliku količinu otopljene tvari

homogene smjese sastavljene od otapala i otopljene tvari

otapala uvijek ima više

otopljena tvar - tvar koja se otapa

otapalo - tvar u kojoj se neka tvar otapa