Anorganski spojevi(oksidi, hidridi, kloridi i karbonati)

kovalentni

Atom vodika je kovalentno vezan za atom nemetala

Amonijak(NH3) je najpoznatiji kovalentni hibrid

Bezbojan plin neugodna mirisa

Ukućanstvu se koristi u sredstvima za čiščenje

U reakciji sa klorovodičnom kiselinom daje amonijev klorid

NH3(g) + HCl(g) >>> NH4Cl(s)

Industrijsko dobivanje: N2(g)+3 H2(g) >>>> 2 NH3(g)

Labaratorijsko dobivanje:2NH4Cl(s)+CaO(s)>>>>2NH3(g)+CaCl2(aq)+ H2O(l)

Halogenvodici

Ne smatramo ih hidridima, već spojevima vodika s elementima 17. skupine

Formula HX

ionski

Kation metala 1. ili 2. skupine veu se za anion vodika

Formula MH2

Dobivanje: Grijanje rastaljenog metala s vodikom

2 Na(l)+H2(g)>>>2 NaH(s)

reakcija s vodom>>>>nastaju lužina i vodik

NaH(s)+H2O(l)>>>>NaOH(aq)+H2(g)

Nastaju reakcijom metala ili nemetala s vodikom

soli klorovodične kiseline

izravna sinteza iz elementarnih tvari

Mg(s)+Cl2(g)>>>>MgCl2(s)

metal+HCl(aq)

Zn(s) + 2 HCl(aq) ---> ZnCl2(aq) + H2(g)

bazični oksid/hidroksid/karbonat+HCl(aq)

MgO(s)+2 HCl(aq)-->MgCl2(aq)+H2O(l)

Najrašireniji spojevi

Dijele se n okside metala i nemetala

Neutralni oksidi

Ne reagiraju ni sa vodom ni sa kiselinama ni s lužinama

N2O

Poznat kao plin smijavac, prije se koristio kao anestetik, sada se koristi u industriji

Nastaje raspadom amonijeva nitrata

NH4NO3(s)>>>N2O(g)+2 H2O(g)

CO

Koristi se za gorivo

Nastaje raspadanjem koksa

CO2(g)+C(s)>>>>2 CO(g)

NO

Stvara kisele kiše

bezbojan plin, otrovan, netopljiv u H2O

N2(g)+O2(g)>>>2 NO(g)

Bazični

OKSIDI ALKALIJSKIH METALA

vrlo reaktivni

nastaju gorenjem u kisiku ili na zraku

npr. 4 Li(s)+O2(g)>>>2Li2O(s) (oksid)

reakcije s vodom- daju lužine

Li2O(s)+H2O(l)>>>2LiOH(aq)

OKSIDI ZEMNOALKALIJSKIH METALA

izgaranjem na zraku tvore okside opće formule MO

npr. gorenje Mg na zraku

2 Mg(s)+O2(g)>>>2 MgO(s)

Kiseli oksidi

P4O10

Koristi se u gaziranim pićima

Higroskopan

P4(s)+5 O2(g)>>>P4O10(s)

CO2

Nisko talište i vrelište, ne gori

Koristi se u aparatima za požar, te je sastavni dio dimnih plinova

Industrijsko dobivanje

C6H12O6(aq)>>>2 C2H5OH(aq)+2 CO2(g)

Labaratorijsko dobivanje

CaCO3(s) + 2 HCl(aq)>>>CaCl2(aq)+CO2(g)+H2O(g)

NO2

vrlo otrovan crvenkasto smeđi plin oštra i neugodna mirisa

topljiv u vodi, nastaje dušična kiselina i dušikov (II) oksid

3 NO2(g)+H2O(l)-->2 HNO3(aq)+NO(g)

upotreba: u pripremi raketnih goriva, izbjeljivanje celuloze,...

SO2

bezbojan plin, oštra i neugodna mirisa

nastajanje- gorenje sumpora na zraku

S(s)+O2(g)>>>>SO2(g)

topljiv u vodi, nastaje sumporasta kiselina

SO3(g)+H20(l)>>>>H2SO4(aq)

SO2(g)+H20(l)-->H2SO3(aq)

SO3

dobivanje- katalitička oksidacija SO2

2 SO2(g)+O2(g)>>>2 SO3(g)

topljiv u vodi, nastaje sumporna kiselina

SO3(g)+H20(l)>>>H2SO4(aq)

AMFOTERNI

reagiraju s kiselinama i lužinama tvoreći soli

Al2O3

Reakcija s lužinom

Al2O3(s) + 2 NaOH(aq) + 3 H2O(l) >>>> 2 Na(Al(OH)4)(aq)

Reakcija s kiselinom

Al2O3(s) + 6 HCl(aq) >>>> 2 AlCl3(aq) + H2O(l)

Stajanje na zraku

4 Al(s)+3 O2(g)>>>2 Al2O3(s)

po kem. sastavu su soli, dobro topljivi u vodi

kalcijev karbonat (CaCO3) u prirodi u različitim mineralima, najrašireniji je vapnenac

nastanak živog vapna

CaCO3(s) >>△>> CaO(s) + CO2(g)

nastanak gašenog vapna

CaO(s) + H2O(l) >>>> Ca(OH)2(aq)

Netopljiv u čistoj, a slabo topljiv u vodi sa CO2

CaCO3(s) + H2O(l) + CO2(g) >>>> Ca2(aq) + 2HCO3(aq)

Natrijev karbonat (soda) - Na2CO3

bijela praškasta tvar, topljiva u vodi

dobivanje

2 NaHCO3(s) >>>> Na2CO3(s) + H2O(l)

Magnezijev karbonat - MgCO3

koristi se u smjesama za gašenje požara

bakrov(II) karbonat (CuCO3)

u prirodi: zeleni mineral malahit i plavi mineral azurit