PODJELA STILSKIH FIGURA

Bacili smo sve u vjetar – žongleriSkinuli odijela sjajna – po mjeriRiješili sve poslat kvragu – u sebiZapalili trag u travi – što ne bi?Nije lako, okolina, gledat će te prijekoAko radiš nešto drugo što već nije netkoNije život ko iz knjige, strana slijedi stranuNajbolji si kada šiješ sam po svome planuOkreni se oko sebe – jesi li sretanSve je forma, sve je vrh – al nisi kompletanSuze sina razmetnoga liješ na šankuUzeo si krivu mladu, oženio bankuMislili ste nema šanse upasti u zamkuPažljivo ste odabrali onu vašu strankuZgrnuli ste pare ko da to je put do srećeali pare nikada u grob ponijet nećešA mi, imamo samo vjetar u kosiOsmijeh na licu što prkosiSretni smo sami, goli i bosi na uliciA mi, imamo samo vjetar u kosiOsmijeh na licu što prkosiSretni smo sami, goli i bosi na uliciVozili smo krivom trakom i u kontra smjeruIzbjegli da slupamo se u prvu banderuNastavili tako jer smo htjeli da nas pucaSmijali se dok su nas sprovodili do sucaPratili smo svoje snove, zatvorili očiSpavali smo danju, izlazili smo po noćiNapravili nešto da se pamti godinamaRekli ste da nije neš u redu sa namaNe treba nam tuđa ruka ni sigurno kriloBacamo se pred lavove, što god da biloPitamo što ne smije se, smijemo se glasnoNemamo sve odgovore, al sve nam je jasnoPali smo od alkohola i od lake drogePljunuli smo krv i opet ustali na nogePlesali smo “Happy” dok se svijet krenuo rušitPočeli smo motat da ne prestanemo pušit.A mi, imamo samo vjetar u kosiOsmijeh na licu što prkosiSretni smo sami, goli i bosi na uliciA mi, imamo samo vjetar u kosiOsmijeh na licu što prkosiSretni smo sami, goli i bosi na uliciMi smo izrasli iz asfaltaKao šaren cvijet iz kamenaDjeca ulica i zidovaTo smo mi, to smo mi.Život naš je bez iluzijaStojimo čvrsto na nogamaSanjamo u žarkim bojamaTo smo mi, to smo mi.

Prije tebe život mojPucanj bija je u praznoI sve druge ne stanuNi u rubriku pod raznoTvoji otisci su tuNa mome srcu ka na časiPrava jubav nikad ne promašiSkupa smo se smijaliSkupa plakali bez stidaI sad san ka i vojnik jaKoji epolete skidaI znan da nisan svetacI znan da iman miljun manaAl te volin sve do zadnjeg danaKo će nego jaMoje zlato jubitOću da se zna,Ej, da se znaDa volin te jošVolin za poluditKo će nego jaMoje zlato jubitOću da se zna,Ej, da se znaDa volin te jošVolin za poluditSkupa smo se smijaliSkupa plakali bez stidaI sad san ka i vojnik jaKoji epolete skidaI znan da nisan svetacI znan da iman miljun manaAl te volin sve do zadnjeg danaKo će nego jaMoje zlato jubitOću da se zna,Ej, da se znaDa volin te jošVolin za poluditKo će nego jaMoje zlato jubitOću da se zna,Ej, da se znaDa volin te jošVolin za poluditI kunen ti se jednu stvarGori nisan moga bitI dok me nisi dotaklaJa san bija gluv i slipJer ništa mi nijeOd nas važnijeKo će ma ko će nego jaMoje zlato jubitOću da se zna,Ej, da se znaDa volin te jošVolin za poluditKo će nego jaMoje zlato jubitOću da se zna,Ej, da se znaDa volin te jošVolin za poludit

I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrčeSvoj trohej zaglušljivi, svoj zvučni, teški jamb...Podne je. - Kao voda tišinom razl'jeva se.Sunčani ditiramb.I pjeva: ,,Ja sam danas ispio sunce plamno.I žilice su moje nabrekle ko potoci.U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno.Na leđima mi šuma, što nagli trgnu srh.Dv'je st'jene, dva obronka postaše moji boci,A glava - gorski vrh."I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče,Dok sunce s neba lije na zemlju žar i plam:,,Zemniče, ja sam himna što bruji za oltarom,Dok šuti gordi hram.... Izađi! - Što se kriješ pod krošnjom, u rupama?Na kamu puž se sunča, na travi grije crvRominja s vedra neba ko kiša od iskaraSunčana sveta krv.... Izađi - ti, koj' niknu iz zuba ljuta zmaja,Da budeš grm što gori, luk napet, plamen mač,Al raznježi ti dušu milinje cvjetnog maja,Al omekša ti srce jesenjih voda plač.... Zaprznio te mrak,Po zemlji sipaš žuč.A tebe zemlja rodi da budeš čil i jak,Da nosiš u njedrima radosti zlatni ključ.... Ja gutam žar sunčani.I osjećam u sebi, gdje struje šumne r'jeke,Šumore zelen-luzi svjetlošću obasjani,Klokoće vrelo, more pjeni se i krkoči,Modri se grožđe, i zri bobulja sure smreke,Niz bor se smola toči.... Zemniče, ja sam pjan.Oh, sunca, sunca, sunca.Još led mi noge trni,Pred očma još se crniOdurni zimski san."I cvrči bez prekida, šiba teškim ritmomGoleti ugrijane, lug mrtvi, sparni zrak.Trepeće oštra pjesma ko vjetra na krilimaDugačak svilen trak.I pjeva: ,,Slava zemlji i suncu i talasu!Dajte mi kaplju rose na kori jasenovoj,I kaplju žuta soka na bobi na smrekovoj.Al velju snagu novu podajte mome glasu.... Sunčeve žice idu od neba pa do zemlje,Napete kao strune. Golema harfa sja.Mnogo je ruku dira. - Nebesa zabrujaše,I sluša zemlja sva.Mir je na vodi, muk je u docu i luzima,Al čujem velje srce, gdje kuca sred dubine:Bojiš se, zemljo majko, da onim pod prstimaNe zamre pjev sunčani, žica se ne prekine.... Zemniče, čuješ poj?Šumi ko srebrn-more,Zuji ko pčelâ roj.I pjeva: ,,Sv'jet je lijep, a život dar je s neba,Al žeđa nek ti bude velika, ljuta glad.Pa gutaj vatru moju i siši ml'jeko moje,I bit ćeš sveđer mlad.... Oh, sunca, sunca, sunca!I vonja sa dolineI vjetra sa vrhunca!... Zemniče, ja sam pjan.Gle, iza žbuna viri,Pomamnu pjesmu sviriNa fruli nagi Pan."I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrčeSvoj trohej zaglušljivi, svoj zvučni, teški jamb.Podne je. - Kao voda tišinom razl'jeva seSunčani ditiramb.

Jednog proljetnog jutra onim busom na katS prvim zrakama sunca u grad je stiga vragIzaša je, protega se, udahnija zrakI lagano prošeta do hotela ParkSmistija se, okupa, ušmrka bijelo,Obuka svoje najlipše odijeloI zatim prošeta priko grada i pazaraI skužija da tu sve se vrti oko para“Predivno!”, i osmijeh mu zablista“Baš je lipo što Bog zaboravi na neka mistaKad shvati šta se događa, a biće kasnoA ja ću se jasno odi zabaviti krasno!”Pa je od zelenog praha stvorija 300 milijunaU papirima od 50 i 100 kunaPosla letećeg babuna da točno iznad centraPobaca lovu ka gomilu konfetaNasta je kaos, ljudi postali su zviriPandurija je poslala specijalce da ih smiriI fetivi i vlaji i desni i liviI boduli i furešti, ma svi živiZa dvi ure u kuće uvuka se strahSva lova se pretvorila u zeleni prahLjudi su se pitali ma koji je ovo vragMa koji je ovo vrag?Da, da, da, da, danDa, da, da, da, danDan kad je vrag doša u gradDa, da, da, da, danDa, da, da, da, danDan kad je vrag doša u gradDan, to je bija dan,Sićan se, dan kad je vrag doša u gradDa, da, da, da, danDa, da, da, da, danDan kad je vrag doša u gradPriči nije kraj, i već je sutradanMali zloćko nastavija svoj mali smišni planPa je negdi popodne oko četiriUplovija u grad s brodon od 120 metriI usidrija se nasrid lukeNa palubu postrojia svu posadu i slugeČamcem se doveza do mula kapetanijeObučen u kralja neke arapske monarhijeZatim je najavija priko svojih vazalaDa bi u grad uložija masu kapitalaOdmah su dotrčali gradski poglavariSve prike i rodbina, to je bilo za zavaritI brzo se složili oko inicijativeOd sutra se gradi harem nasrid riveA dali su mu i cili Marjan u najamZa bušotine, parking, i godišnji sajamBenzina, betona, piva, mesa i kumpiraPa su složno potpisali ovoliki plik papiraI otišli na večeru na njegov veliki brodI taman kad su dobro napunili drobNestalo je svega, i čulo se bućI čulo se ajme i čulo se špljućPa su mokri i jadni i jedva živinekako doplivali i otklizali po riviDa, da, da, da, danDa, da, da, da, danDan kad je vrag doša u gradDa, da, da, da, danDa, da, da, da, danDan kad je vrag doša u gradDan, to je bija dan,Sićan se, dan kad je vrag doša u gradDa, da, da, da, danDa, da, da, da, danDan kad je vrag doša u gradTreći je dan vrag osta u ParkuI okačija ,,Jebi se! Ne smetaj!” na kvakuDoveja dvi kurve u sobuJednu itnija kroz prozor, a drugoj se posra po drobuA ujutro je reka dok se češka po bradi,,E, danas neću ništa raditNeću činit pizdarije, i neću ništa soritDanas ću se malo odmorit.”I tako je samo đirava po graduSrka kave, pija limunaduLiza sladoled, izija sendvič i pizzuOtiša na utakmicuŠeta po rivi, i kad je namirisa sumporReka je samo, e jeben ti sumporJa ostajen odi, ovi grad je za meneIman sumpor, najluđe ljude, najlipše ženePa je kupija toplice, za neke ogromne pareOtvorija slastičarnu i pisa memoareDa, da, da, da, danDa, da, da, da, danDan kad je vrag doša u gradDa, da, da, da, danDa, da, da, da, danDan kad je vrag doša u gradDan, to je bija dan,Sićan se, dan kad je vrag doša u gradDa, da, da, da, danDa, da, da, da, danDan kad je vrag doša u gradĐava, đava