af Uros Petrovic 2 år siden
102
Mere som dette
Srednju sam pohađao u gimnaziji u Jagodini, gde sam takođe bio odličan učenik. Proširio sam svoje vidike na realnost i krenuo da radim prvi put sa 16 godina, kao konobar, ubrzo nakon toga kao kontrolor sistema u jednoj igraonici.
Od 4. razreda sam krenuo da se bavim i interesujem fotošopom, gledao razne kurseve i tutorijale, fascinirala me je ta opcija da mogu na veoma korisne načine da ispoljim svoje misli i pretvorim šta god želim u realnost. Kasnije sam prešao na illustrator i dopunio znanje.
Pohađao sam OŠ "Branko Radičević", od 1. do 8. razreda.
Prosek mi je bio uglavnom 5.0, sem 7. razreda gde sam bio 4.5. Bio sam dobar učenik ali nisam toliko mario za školu jer me trenutno oblasti nisu zanimale sem matematike i istorije iz kojih sam išao i na takmičenja i osvajao nagrade.
Rodjen sam u selu Bunar, nadomak Jagodine, kao jedan momak iz skromno nastrojene porodice, imao sam želju i tendenciju da uvek budem bolji i uspešniji od drugih.
Od malena sam imao nagli isticaj u engleskom jeziku i tu želju da govorim na stranim jezicima. Gledao sam crtane na engleskom i nemaćkom iako nisam morao, jer mi je bilo zanimljivo.
Kako sam krenuo sa studiranjem u Čačku, osamostalio sam se totalno i živim mahom bez ikakve pomoći roditelja, iako je to teže, odgovara mi jer tako stičem radnu naviku još više i adaptiram se na život koji me očekuje.
Voleo bih da iz dana u dan budem što usavršeniji i bolji kako čovek tako i znalac svoje oblasti. Da sutradan mogu da se potpuno osamostalim i ispunim svoje snove. Radim vredno na tome.
Što se programiranja konkretno tiče, prošao sam HTML/CSS/JS, ali i dalje idem na to da usavršim biblioteke i frameworke, sa iskustvom u radu s ljudima, mogu da kažem da ga imam dosta, jer kao neko ko je bio konobar i radio u igraonici, susretao sam se sa apsolutno svakakvim tipom ljudi, znam šta ljudima treba i kako biti dobar deo kolektiva.
