Počítače ukládají data v binární podobě, kde různé typy informací, včetně celých čísel, znaků a racionálních čísel, zaujímají specifické množství paměti v bajtech. Celá čísla se ukládají například v 2 bajtech, kde je jeden bit použit pro kódování znaménka, zatímco zbývajících 15 bitů představuje hodnotu čísla.
Aditivni sistem je niz znakova u kojima je broj jednak zbiru znakova od kojih je sastavljen.
Pozicioni brojni sistemi
Heksadekadni brojni sistem
Oktalni brojni sistem
Dekadni brojni sistem
Binarni brojni sistem
Pohranjivane racionalnih brojeva
Prikaz sa pokretnom zapetom
Prikaz sa nepokretnom zapetom
Pohranjivane cijelih brojeva
Pokazaćemo na primjeru skladištenje cijelih brojeva u 2 bajta. Za prikaz samog broja koristi se
15 bitova, dok vodeći bit služi za kodiranje znaka. Ako je u vodećem bitu 0, broj je pozitivan, a ako je 1, broj je negativan.
Aditıvno-multiplikativne
Kod aditivno-multiplikativnih brojnih sistema, svaki brojevi (cifra) predstavlja veličinu pojedinih grupa datog niza s kojom se ta cifra pomnože i tako za sve grupe, a onda se sve grupe saberu.
Nepozicioni brojni sistemi
Brojni sistem Maja
Vavilonski brojni sistemi
Egipacki brojni sistemi
Rimski brojni sistem
Binarni brojn sistem
Baza binarnog brojnog sistema je broj 2 što znači da se u tom sistemu koriste samo dvije cifre: 0 i 1. To je sistem pomoću kojeg rade računari.
Predstavljanje podataka
Sve tipove podataka (cijele brojeve, racionalne brojeve, znakove) računar skladišti
u binarnom obliku. U memoriji računara jedan znak može zauzimati 1, 2, 4 ili
čak 8 bajtova, zavisno od tipa.
