Jer ništa mi nije
Od nas važnije
Gori nisan moga bit
I dok me nisi dotakla
Jer ništa mi nije
Od nas važnije
Ja san bija gluv i slip
I dok me nisi dotakla
Ja san bija gluv i slip
I kunen ti se jednu stvar
Ko će nego ja?
Da volin te još
Da volin te još
Volin za poludit
Volin za poludit
Moje zlato jubit
Oću da se zna,
Ej, da se zna
I znan da iman miljun mana
Al te volin sve do zadnjeg dana
I znan da nisan svetac
I znan da iman miljun mana
I znan da nisan svetac
Koji epolete skida
I sad san ka i vojnik ja
Skupa plakali bez stida
Na mome srcu ka na časi
Skupa smo se smijali
Skupa plakali bez stida
Prava jubav nikad ne promaši
Vrag - TBF
Jednog proljetnog jutra onim busom na kat
S prvim zrakama sunca u grad je stiga vrag
Izaša je, protega se, udahnija zrak
I lagano prošeta do hotela Park
Smistija se, okupa, ušmrka bijelo,
Obuka svoje najlipše odijelo
I zatim prošeta priko grada i pazara
I skužija da tu sve se vrti oko para
“Predivno!”, i osmijeh mu zablista
“Baš je lipo što Bog zaboravi na neka mista
Kad shvati šta se događa, a biće kasno
A ja ću se jasno odi zabaviti krasno!”
Pa je od zelenog praha stvorija 300 milijuna
U papirima od 50 i 100 kuna
Posla letećeg babuna da točno iznad centra
Pobaca lovu ka gomilu konfeta
Nasta je kaos, ljudi postali su zviri
Pandurija je poslala specijalce da ih smiri
I fetivi i vlaji i desni i livi
I boduli i furešti, ma svi živi
Za dvi ure u kuće uvuka se strah
Sva lova se pretvorila u zeleni prah
Ljudi su se pitali ma koji je ovo vrag
Ma koji je ovo vrag?
Da, da, da, da, dan
Da, da, da, da, dan
Dan kad je vrag doša u grad
Da, da, da, da, dan
Da, da, da, da, dan
Dan kad je vrag doša u grad
Dan, to je bija dan,
Sićan se, dan kad je vrag doša u grad
Da, da, da, da, dan
Da, da, da, da, dan
Dan kad je vrag doša u grad
Priči nije kraj, i već je sutradan
Mali zloćko nastavija svoj mali smišni plan
Pa je negdi popodne oko četiri
Uplovija u grad s brodon od 120 metri
I usidrija se nasrid luke
Na palubu postrojia svu posadu i sluge
Čamcem se doveza do mula kapetanije
Obučen u kralja neke arapske monarhije
Zatim je najavija priko svojih vazala
Da bi u grad uložija masu kapitala
Odmah su dotrčali gradski poglavari
Sve prike i rodbina, to je bilo za zavarit
I brzo se složili oko inicijative
Od sutra se gradi harem nasrid rive
A dali su mu i cili Marjan u najam
Za bušotine, parking, i godišnji sajam
Benzina, betona, piva, mesa i kumpira
Pa su složno potpisali ovoliki plik papira
I otišli na večeru na njegov veliki brod
I taman kad su dobro napunili drob
Nestalo je svega, i čulo se buć
I čulo se ajme i čulo se špljuć
Pa su mokri i jadni i jedva živi
nekako doplivali i otklizali po rivi
Da, da, da, da, dan
Da, da, da, da, dan
Dan kad je vrag doša u grad
Da, da, da, da, dan
Da, da, da, da, dan
Dan kad je vrag doša u grad
Dan, to je bija dan,
Sićan se, dan kad je vrag doša u grad
Da, da, da, da, dan
Da, da, da, da, dan
Dan kad je vrag doša u grad
Treći je dan vrag osta u Parku
I okačija ,,Jebi se! Ne smetaj!” na kvaku
Doveja dvi kurve u sobu
Jednu itnija kroz prozor, a drugoj se posra po drobu
A ujutro je reka dok se češka po bradi
,,E, danas neću ništa radit
Neću činit pizdarije, i neću ništa sorit
Danas ću se malo odmorit.”
I tako je samo đirava po gradu
Srka kave, pija limunadu
Liza sladoled, izija sendvič i pizzu
Otiša na utakmicu
Šeta po rivi, i kad je namirisa sumpor
Reka je samo, e jeben ti sumpor
Ja ostajen odi, ovi grad je za mene
Iman sumpor, najluđe ljude, najlipše žene
Pa je kupija toplice, za neke ogromne pare
Otvorija slastičarnu i pisa memoare
Da, da, da, da, dan
Da, da, da, da, dan
Dan kad je vrag doša u grad
Da, da, da, da, dan
Da, da, da, da, dan
Dan kad je vrag doša u grad
Dan, to je bija dan,
Sićan se, dan kad je vrag doša u grad
Da, da, da, da, dan
Da, da, da, da, dan
Dan kad je vrag doša u grad
Đava, đava
Cvrčak - Vladimir Nazor
I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče
Svoj trohej zaglušljivi, svoj zvučni, teški jamb...
Podne je. - Kao voda tišinom razl'jeva se.
Sunčani ditiramb.
I pjeva: ,,Ja sam danas ispio sunce plamno.
I žilice su moje nabrekle ko potoci.
U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno.
Na leđima mi šuma, što nagli trgnu srh.
Dv'je st'jene, dva obronka postaše moji boci,
A glava - gorski vrh."
I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče,
Dok sunce s neba lije na zemlju žar i plam:
,,Zemniče, ja sam himna što bruji za oltarom,
Dok šuti gordi hram.
... Izađi! - Što se kriješ pod krošnjom, u rupama?
Na kamu puž se sunča, na travi grije crv
Rominja s vedra neba ko kiša od iskara
Sunčana sveta krv.
... Izađi - ti, koj' niknu iz zuba ljuta zmaja,
Da budeš grm što gori, luk napet, plamen mač,
Al raznježi ti dušu milinje cvjetnog maja,
Al omekša ti srce jesenjih voda plač.
... Zaprznio te mrak,
Po zemlji sipaš žuč.
A tebe zemlja rodi da budeš čil i jak,
Da nosiš u njedrima radosti zlatni ključ.
... Ja gutam žar sunčani.
I osjećam u sebi, gdje struje šumne r'jeke,
Šumore zelen-luzi svjetlošću obasjani,
Klokoće vrelo, more pjeni se i krkoči,
Modri se grožđe, i zri bobulja sure smreke,
Niz bor se smola toči.
... Zemniče, ja sam pjan.
Oh, sunca, sunca, sunca.
Još led mi noge trni,
Pred očma još se crni
Odurni zimski san."
I cvrči bez prekida, šiba teškim ritmom
Goleti ugrijane, lug mrtvi, sparni zrak.
Trepeće oštra pjesma ko vjetra na krilima
Dugačak svilen trak.
I pjeva: ,,Slava zemlji i suncu i talasu!
Dajte mi kaplju rose na kori jasenovoj,
I kaplju žuta soka na bobi na smrekovoj.
Al velju snagu novu podajte mome glasu.
... Sunčeve žice idu od neba pa do zemlje,
Napete kao strune. Golema harfa sja.
Mnogo je ruku dira. - Nebesa zabrujaše,
I sluša zemlja sva.
Mir je na vodi, muk je u docu i luzima,
Al čujem velje srce, gdje kuca sred dubine:
Bojiš se, zemljo majko, da onim pod prstima
Ne zamre pjev sunčani, žica se ne prekine.
... Zemniče, čuješ poj?
Šumi ko srebrn-more,
Zuji ko pčelâ roj.
I pjeva: ,,Sv'jet je lijep, a život dar je s neba,
Al žeđa nek ti bude velika, ljuta glad.
Pa gutaj vatru moju i siši ml'jeko moje,
I bit ćeš sveđer mlad.
... Oh, sunca, sunca, sunca!
I vonja sa doline
I vjetra sa vrhunca!
... Zemniče, ja sam pjan.
Gle, iza žbuna viri,
Pomamnu pjesmu sviri
Na fruli nagi Pan."
I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče
Svoj trohej zaglušljivi, svoj zvučni, teški jamb.
Podne je. - Kao voda tišinom razl'jeva se
Sunčani ditiramb.
Subtopic
Moje zlato - Petar Grašo
Prije tebe život moj
Pucanj bija je u prazno
I sve druge ne stanu
Ni u rubriku pod razno
Tvoji otisci su tu
Na mome srcu ka na časi
Prava jubav nikad ne promaši
Skupa smo se smijali
Skupa plakali bez stida
I sad san ka i vojnik ja
Koji epolete skida
I znan da nisan svetac
I znan da iman miljun mana
Al te volin sve do zadnjeg dana
Ko će nego ja
Moje zlato jubit
Oću da se zna,
Ej, da se zna
Da volin te još
Volin za poludit
Ko će nego ja
Moje zlato jubit
Oću da se zna,
Ej, da se zna
Da volin te još
Volin za poludit
Skupa smo se smijali
Skupa plakali bez stida
I sad san ka i vojnik ja
Koji epolete skida
I znan da nisan svetac
I znan da iman miljun mana
Al te volin sve do zadnjeg dana
Ko će nego ja
Moje zlato jubit
Oću da se zna,
Ej, da se zna
Da volin te još
Volin za poludit
Ko će nego ja
Moje zlato jubit
Oću da se zna,
Ej, da se zna
Da volin te još
Volin za poludit
I kunen ti se jednu stvar
Gori nisan moga bit
I dok me nisi dotakla
Ja san bija gluv i slip
Jer ništa mi nije
Od nas važnije
Ko će ma ko će nego ja
Moje zlato jubit
Oću da se zna,
Ej, da se zna
Da volin te još
Volin za poludit
Ko će nego ja
Moje zlato jubit
Oću da se zna,
Ej, da se zna
Da volin te još
Volin za poludit
Goli i bosi - Elemental
Bacili smo sve u vjetar – žongleri
Skinuli odijela sjajna – po mjeri
Riješili sve poslat kvragu – u sebi
Zapalili trag u travi – što ne bi?
Nije lako, okolina, gledat će te prijeko
Ako radiš nešto drugo što već nije netko
Nije život ko iz knjige, strana slijedi stranu
Najbolji si kada šiješ sam po svome planu
Okreni se oko sebe – jesi li sretan
Sve je forma, sve je vrh – al nisi kompletan
Suze sina razmetnoga liješ na šanku
Uzeo si krivu mladu, oženio banku
Mislili ste nema šanse upasti u zamku
Pažljivo ste odabrali onu vašu stranku
Zgrnuli ste pare ko da to je put do sreće
ali pare nikada u grob ponijet nećeš
A mi, imamo samo vjetar u kosi
Osmijeh na licu što prkosi
Sretni smo sami, goli i bosi na ulici
A mi, imamo samo vjetar u kosi
Osmijeh na licu što prkosi
Sretni smo sami, goli i bosi na ulici
Vozili smo krivom trakom i u kontra smjeru
Izbjegli da slupamo se u prvu banderu
Nastavili tako jer smo htjeli da nas puca
Smijali se dok su nas sprovodili do suca
Pratili smo svoje snove, zatvorili oči
Spavali smo danju, izlazili smo po noći
Napravili nešto da se pamti godinama
Rekli ste da nije neš u redu sa nama
Ne treba nam tuđa ruka ni sigurno krilo
Bacamo se pred lavove, što god da bilo
Pitamo što ne smije se, smijemo se glasno
Nemamo sve odgovore, al sve nam je jasno
Pali smo od alkohola i od lake droge
Pljunuli smo krv i opet ustali na noge
Plesali smo “Happy” dok se svijet krenuo rušit
Počeli smo motat da ne prestanemo pušit.
A mi, imamo samo vjetar u kosi
Osmijeh na licu što prkosi
Sretni smo sami, goli i bosi na ulici
A mi, imamo samo vjetar u kosi
Osmijeh na licu što prkosi
Sretni smo sami, goli i bosi na ulici
Mi smo izrasli iz asfalta
Kao šaren cvijet iz kamena
Djeca ulica i zidova
To smo mi, to smo mi.
Život naš je bez iluzija
Stojimo čvrsto na nogama
Sanjamo u žarkim bojama
To smo mi, to smo mi.
Prije tebe život moj
Prije tebe život moj
Pucanj bija je u prazno
I sve druge ne stanu
Ni u rubriku pod razno
Pucanj bija je u prazno
I sve druge ne stanu
Bojiš se, zemljo majko, da onim pod prstima
Ne zamre pjev sunčani, žica se ne prekine.
I cvrči bez prekida, šiba teškim ritmom
Goleti ugrijane, lug mrtvi, sparni zrak.
Trepeće oštra pjesma ko vjetra na krilima
Iman sumpor, najluđe ljude, (i) najlipše žene
Srka kave,(i) pija limunadu/Liza sladoled, izija sendvič i pizzu/(pa) Otiša na utakmicu
I pjeva: ,,Ja sam danas ispio sunce plamno.
I žilice su moje nabrekle ko potoci.
U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno.
Na leđima mi šuma, što nagli trgnu srh.
Dv'je st'jene, dva obronka postaše moji boci,
A glava - gorski vrh."
Pomamnu pjesmu sviri
I bit ćeš sveđer mlad.
I tako je samo đirava po gradu
I vonja sa doline
I vjetra sa vrhunca!
... Oh, sunca, sunca, sunca!
Pa gutaj vatru moju i siši ml'jeko moje
Gle, iza žbuna viri
Na fruli nagi Pan
Treći je dan vrag osta u Parku
I zatim prošeta priko grada i pazara/I skužija da tu sve se vrti oko para
Izaša je, protega se, (i) udahnija zrak
Smistija se, okupa,(i) ušmrka bijelo
Benzina,(i) betona, piva, mesa i krumpira
Pa su mokri i jadni i jedva živi/nekako doplivali i otklizali po rivi
I pjeva: "Sv'jet je lijep, a život dar je s neba
Pa je od zelenog praha stvorija 300 milijuna
I otišli na večeru na njegov veliki brod/I taman kad su dobro napunili drob
I pjeva: ,,Sv'jet je lijep, a život dar je s neba"
Ma koji je ovo vrag?
I fetivi i vlaji i desni i livi/I boduli i furešti, ma svi živi
I tako je samo đirava po gradu/Srka kave, pija limunadu/Liza sladoled, izija sendvič i pizzu/Otiša na utakmicu
Treći je dan vrag osta u Parku/I okačija ,,Jebi se! Ne smetaj!” na kvaku/Doveja dvi kurve u sobu/Jednu itnija kroz prozor, a drugoj se posra po drobu
Pa je negdi popodne oko četiri/Uplovija u grad s brodon od 120 metri/I usidrija se nasrid luke/Na palubu postrojia svu posadu i sluge
Pa je od zelenog praha stvorija 300 milijuna/U papirima od 50 i 100 kuna/Posla letećeg babuna da točno iznad centra/Pobaca lovu ka gomilu konfeta
Jednog proljetnog jutra onim busom na kat/S prvim zrakama sunca u grad je stiga vrag/Izaša je, protega se, udahnija zrak/I lagano prošeta do hotela Park
Al žeđa nek ti bude velika, ljuta glad.
Zemniče, čuješ poj?
Šumi ko srebrn-more
Sunčeve žice idu od neba pa do zemlje,
Napete kao strune. Golema harfa sja.
Zuji ko pčelâ roj.
nekako doplivali i otklizali po rivi
Al čujem velje srce, gdje kuca sred dubine
Ne zamre pjev sunčani,(i) žica se ne prekine.
Ne zamre pjev sunčani, žica se ne prekine.
Bojiš se, zemljo majko, da onim pod prstima
I otišli na večeru na njegov veliki brod
Za dvi ure u kuće uvuka se strah
Posla letećeg babuna da točno iznad centra
Mali zloćko nastavija svoj mali smišni plan
Za bušotine, parking, i godišnji sajam
I taman kad su dobro napunili drob
Odmah su dotrčali gradski poglavari
U papirima od 50 i 100 kuna
Nasta je kaos, ljudi postali su zviri
Obuka svoje najlipše odijelo
pjesma ,,Vrag”
Smistija se, okupa, ušmrka bijelo
Mir je na vodi, muk je u docu i luzima
Mnogo je ruku dira. - Nebesa zabrujaše
Mir je na vodi, muk je u docu i luzima,
Al čujem velje srce, gdje kuca sred dubine
Sunčeve žice idu od neba pa do zemlje
I sluša zemlja sva.
Napete kao strune. Golema harfa sja.
Al velju snagu novu podajte mome glasu.
I kaplju žuta soka na bobi na smrekovoj.
Šeta po rivi, i kad je namirisa sumpor
Otvorija slastičarnu i pisa memoare
Pa je kupija toplice, za neke ogromne pare
Iman sumpor, najluđe ljude, najlipše žene
Ja ostajen odi, ovi grad je za mene
Dajte mi kaplju rose na kori jasenovoj
I cvrči bez prekida, šiba teškim ritmom
Goleti ugrijane, lug mrtvi,(i) sparni zrak.
Goleti ugrijane, lug mrtvi, sparni zrak.
I pjeva: "Slava zemlji i suncu i talasu!
Dugačak svilen trak.
Trepeće oštra pjesma ko vjetra na krilima
Odurni zimski san.
Pred očma još se crni
S prvim zrakama sunca u grad je stiga vrag
A ujutro je reka dok se češka po bradi
Jednu itnija kroz prozor, a drugoj se posra po drobu
Priči nije kraj, i već je sutradan
Zatim je najavija priko svojih vazala/Da bi u grad uložija masu kapitala
I čulo se ajme i čulo se špljuć
Čamcem se doveza do mula kapetanije/Obučen u kralja neke arapske monarhije
,,Baš je lipo što Bog zaboravi na neka mista
Pandurija je poslala specijalce da ih smiri
Jednog proljetnog jutra onim busom na kat
I usidrija se nasrid luke/Na palubu postrojia svu posadu i sluge
Nestalo je svega, i čulo se buć
Pa je negdi popodne oko četiri
Pa su složno potpisali ovoliki plik papira
,,E, danas neću ništa radit/Neću činit pizdarije, i neću ništa sorit/Danas ću se malo odmorit.”
Nestalo je svega, i čulo se buć/I čulo se ajme i čulo se špljuć
I brzo se složili oko inicijative/Od sutra se gradi harem nasrid rive
I skužija da tu sve se vrti oko para
Pa su mokri i jadni i jedva živi
Da, da, da, da, dan
I boduli i furešti, ma svi živi
Uplovija u grad s brodon od 120 metri
A dali su mu i cili Marjan u najam
Kad shvati šta se događa, a biće kasno/A ja ću se jasno odi zabaviti krasno!”
Pobaca lovu ka gomilu konfeta
Oh, sunca, sunca, sunca.
Još led mi noge trni
Niz bor se smola toči.
Još led mi noge trni,
Pred očma još se crni
Odurni zimski san."
I osjećam u sebi, gdje struje šumne r'jeke
Šumore zelen-luzi svjetlošću obasjani
Zemniče, ja sam pjan
Oh, sunca, sunca, sunca.
Još led mi noge trni
Klokoće vrelo, more pjeni se i krkoči,
Modri se grožđe, i zri bobulja sure smreke
Klokoće vrelo, more pjeni se i krkoči
Modri se grožđe, i zri bobulja sure smreke,
Ja gutam žar sunčani.
... Ja gutam žar sunčani.
Zaprznio te mrak
A tebe zemlja rodi da budeš čil i jak
Da nosiš u njedrima radosti zlatni ključ.
Po zemlji sipaš žuč
Mi smo izrasli iz asfalta/Kao šaren cvijet iz kamena
Okreni se oko sebe - jesi li sretan?
Da budeš grm što gori, luk napet,(i) plamen mač
Da budeš grm što gori, luk napet, plamen mač
Al raznježi ti dušu milinje cvjetnog maja,
Al omekša ti srce jesenjih voda plač.
Al raznježi ti dušu milinje cvjetnog maja
Izađi - ti, koj' niknu iz zuba ljuta zmaja
Al omekša ti srce jesenjih voda plač.
Izađi! - Što se kriješ pod krošnjom, u rupama?
Na kamu puž se sunča,(i) na travi grije crv!
Na kamu puž se sunča, na travi grije crv!
... Izađi! - Što se kriješ pod krošnjom, u rupama?
Sunčana sveta krv.
Rominja s vedra neba ko kiša od iskara
Dok šuti gordi hram.
"Zemniče, ja sam himna što bruji za oltarom,
Dok šuti gordi hram.
Zemniče, ja sam himna što bruji za oltarom
Dv'je st'jene,(i) dva obronka postaše moji boci
Dok sunce s neba lije na zemlju žar i plam
A glava - gorski vrh.
Na leđima mi šuma, što nagli trgnu srh.
Dv'je st'jene, dva obronka postaše moji boci
U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno.
I žilice su moje nabrekle ko potoci.
I pjeva: "Ja sam danas ispio sunce plamno.
I žilice su moje nabrekle ko potoci.
Sunčani ditiramb.
Podne je. - Kao voda tišinom razl'jeva se.
I pjeva: ,,Ja sam danas ispio sunce plamno."
Svoj trohej zaglušljivi,(i) svoj zvučni, teški jamb...
Svoj trohej zaglušljivi, svoj zvučni, teški jamb...
Mi smo izrasli iz asfalta/ Kao šaren cvijet iz kamena
Ne treba nam tuđa ruka ni sigurno krilo
Napravili nešto da se pamti godinama/ Rekli ste da nije neš u redu sa nama.
A mi, imamo samo vjetar u kosi/ Osmijeh na licu što prkosi
Pali smo od alkohola i od lake droge
Nije život k'o iz knjige, strana slijedi stranu/ Najbolji si kada šiješ sam po svome planu.
Smijali se dok su nas sprovodili do suca.
Život naš je bez iluzija
Nije lako, okolina, gledat će te prijeko
Riješili sve poslat k vragu - u sebi.
Pratili smo svoje snove, (i) zatvorili oči
Pljunuli smo krv i opet ustali na noge.
Najbolji si kada šiješ sam po svome planu.
Pažljivo ste odabrali onu vašu stranku.
Sretni smo sami, goli i bosi na ulici.
Kao šaren cvijet iz kamena
Sanjamo u žarkim bojama
Djeca ulica i zidova
Plesali smo ,,Happy" dok se svijet krenuo rušit
Rekli ste da nije neš u redu sa nama.
Mi smo izrasli iz asfalta
ALUZIJA
Suze sina razmetnoga liješ na šanku
HIJAZAM
PARONOMAZIJA
Pitamo što ne smije se, smijemo se glasno
OKSIMORON
PARADOKS
Nemamo sve odgovore al' sve nam je jasno.
IRONIJA
,,Predivno!”, i osmijeh mu zablista
GRADACIJA
Vozili smo krivom trakom i u kontra smjeru
LITOTA
I fetivi i vlaji i desni i livi
ANTITEZA
Spavali smo danju, izlazili smo po noći.
HIPERBOLA
Bacamo se pred lavove, što god da bilo.
POREDBA
Zgrnuli ste pare k’o da to je put do sreće
ALEGORIJA
pjesma ,,Cvrčak"
SIMBOL
Uzeo si krivu mladu, oženio banku.
EPITET
Skinuli odijela sjajna - po mjeri.
EUFEMIZAM
Ali pare nikada u grob ponijet nećeš.
PERSONIFIKACIJA
Osmijeh na licu što prkosi
SINEGDOHA
Tvoji otisci su tu
METONIMIJA
Nastavili tako jer smo htjeli da nas puca
METAFORA
Bacili smo sve u vjetar - žongleri
RETORIČKO PITANJE
POLISINDETON
I pjeva: ,,Slava zemlji i suncu i talasu!"
ELIPSA
Počeli smo motat da ne prestanemo pušit.
ASINDETON
Mislili ste, (da) nema šanse upasti u zamku
INVERZIJA
Stojimo čvrsto na nogama
ANADIPLOZA
Da, da, da, da, dan/Dan kad je vrag doša u grad
SIMPLOKA
To smo mi, to smo mi.
EPIFORA
Šeta po rivi, i kad je namirisa sumpor/Reka je samo, e jeben ti sumpor
ANAFORA
Sve je forma, sve je vrh - al' nisi kompletan.
ONOMATOPEJA
I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče
ASONANCA
Zapalili trag u travi - što ne bi?
ALITERACIJA
Nije lako, okolina, gledat će te prijeko/ Ako radiš nešto drugo što već nije neko.
PODJELA STILSKIH FIGURA
Figure riječi
Figure ponavljanja
Figure konstrukcije
Figure misli
