PODJELA STILSKIH FIGURA

Lisää tämän kaltaisia

Onečišćenje okoliša i zaštita prirode

luonut Leticija Milosavljević

KOPRIVNIČKI KNJIŽEVNICI

luonut Dorotea Vukmanić

GODIŠNJA DOBA

luonut Ivančica Brdar

New Map

luonut Nikolina Beljak

Jer ništa mi nije

Od nas važnije

Gori nisan moga bit

I dok me nisi dotakla

Jer ništa mi nije Od nas važnije

Ja san bija gluv i slip

I dok me nisi dotakla Ja san bija gluv i slip

I kunen ti se jednu stvar

Ko će nego ja?

Da volin te još

Da volin te još Volin za poludit

Volin za poludit

Moje zlato jubit

Oću da se zna, Ej, da se zna

I znan da iman miljun mana

Al te volin sve do zadnjeg dana

I znan da nisan svetac I znan da iman miljun mana

I znan da nisan svetac

Koji epolete skida

I sad san ka i vojnik ja

Skupa plakali bez stida

Na mome srcu ka na časi

Skupa smo se smijali Skupa plakali bez stida

Prava jubav nikad ne promaši

Vrag - TBF

Jednog proljetnog jutra onim busom na kat

S prvim zrakama sunca u grad je stiga vrag

Izaša je, protega se, udahnija zrak

I lagano prošeta do hotela Park

Smistija se, okupa, ušmrka bijelo,

Obuka svoje najlipše odijelo

I zatim prošeta priko grada i pazara

I skužija da tu sve se vrti oko para

“Predivno!”, i osmijeh mu zablista

“Baš je lipo što Bog zaboravi na neka mista

Kad shvati šta se događa, a biće kasno

A ja ću se jasno odi zabaviti krasno!”

Pa je od zelenog praha stvorija 300 milijuna

U papirima od 50 i 100 kuna

Posla letećeg babuna da točno iznad centra

Pobaca lovu ka gomilu konfeta

Nasta je kaos, ljudi postali su zviri

Pandurija je poslala specijalce da ih smiri

I fetivi i vlaji i desni i livi

I boduli i furešti, ma svi živi

Za dvi ure u kuće uvuka se strah

Sva lova se pretvorila u zeleni prah

Ljudi su se pitali ma koji je ovo vrag

Ma koji je ovo vrag?

Da, da, da, da, dan

Dan kad je vrag doša u grad

Da, da, da, da, dan

Dan kad je vrag doša u grad

Dan, to je bija dan,

Sićan se, dan kad je vrag doša u grad

Da, da, da, da, dan

Dan kad je vrag doša u grad

Priči nije kraj, i već je sutradan

Mali zloćko nastavija svoj mali smišni plan

Pa je negdi popodne oko četiri

Uplovija u grad s brodon od 120 metri

I usidrija se nasrid luke

Na palubu postrojia svu posadu i sluge

Čamcem se doveza do mula kapetanije

Obučen u kralja neke arapske monarhije

Zatim je najavija priko svojih vazala

Da bi u grad uložija masu kapitala

Odmah su dotrčali gradski poglavari

Sve prike i rodbina, to je bilo za zavarit

I brzo se složili oko inicijative

Od sutra se gradi harem nasrid rive

A dali su mu i cili Marjan u najam

Za bušotine, parking, i godišnji sajam

Benzina, betona, piva, mesa i kumpira

Pa su složno potpisali ovoliki plik papira

I otišli na večeru na njegov veliki brod

I taman kad su dobro napunili drob

Nestalo je svega, i čulo se buć

I čulo se ajme i čulo se špljuć

Pa su mokri i jadni i jedva živi

nekako doplivali i otklizali po rivi

Da, da, da, da, dan

Dan kad je vrag doša u grad

Da, da, da, da, dan

Dan kad je vrag doša u grad

Dan, to je bija dan,

Sićan se, dan kad je vrag doša u grad

Da, da, da, da, dan

Dan kad je vrag doša u grad

Treći je dan vrag osta u Parku

I okačija ,,Jebi se! Ne smetaj!” na kvaku

Doveja dvi kurve u sobu

Jednu itnija kroz prozor, a drugoj se posra po drobu

A ujutro je reka dok se češka po bradi

,,E, danas neću ništa radit

Neću činit pizdarije, i neću ništa sorit

Danas ću se malo odmorit.”

I tako je samo đirava po gradu

Srka kave, pija limunadu

Liza sladoled, izija sendvič i pizzu

Otiša na utakmicu

Šeta po rivi, i kad je namirisa sumpor

Reka je samo, e jeben ti sumpor

Ja ostajen odi, ovi grad je za mene

Iman sumpor, najluđe ljude, najlipše žene

Pa je kupija toplice, za neke ogromne pare

Otvorija slastičarnu i pisa memoare

Da, da, da, da, dan

Dan kad je vrag doša u grad

Da, da, da, da, dan

Dan kad je vrag doša u grad

Dan, to je bija dan,

Sićan se, dan kad je vrag doša u grad

Da, da, da, da, dan

Dan kad je vrag doša u grad

Đava, đava

Cvrčak - Vladimir Nazor

I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče

Svoj trohej zaglušljivi, svoj zvučni, teški jamb...

Podne je. - Kao voda tišinom razl'jeva se.

Sunčani ditiramb.

I pjeva: ,,Ja sam danas ispio sunce plamno.

I žilice su moje nabrekle ko potoci.

U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno.

Na leđima mi šuma, što nagli trgnu srh.

Dv'je st'jene, dva obronka postaše moji boci,

A glava - gorski vrh."

I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče,

Dok sunce s neba lije na zemlju žar i plam:

,,Zemniče, ja sam himna što bruji za oltarom,

Dok šuti gordi hram.

... Izađi! - Što se kriješ pod krošnjom, u rupama?

Na kamu puž se sunča, na travi grije crv

Rominja s vedra neba ko kiša od iskara

Sunčana sveta krv.

... Izađi - ti, koj' niknu iz zuba ljuta zmaja,

Da budeš grm što gori, luk napet, plamen mač,

Al raznježi ti dušu milinje cvjetnog maja,

Al omekša ti srce jesenjih voda plač.

... Zaprznio te mrak,

Po zemlji sipaš žuč.

A tebe zemlja rodi da budeš čil i jak,

Da nosiš u njedrima radosti zlatni ključ.

... Ja gutam žar sunčani.

I osjećam u sebi, gdje struje šumne r'jeke,

Šumore zelen-luzi svjetlošću obasjani,

Klokoće vrelo, more pjeni se i krkoči,

Modri se grožđe, i zri bobulja sure smreke,

Niz bor se smola toči.

... Zemniče, ja sam pjan.

Oh, sunca, sunca, sunca.

Još led mi noge trni,

Pred očma još se crni

Odurni zimski san."

I cvrči bez prekida, šiba teškim ritmom

Goleti ugrijane, lug mrtvi, sparni zrak.

Trepeće oštra pjesma ko vjetra na krilima

Dugačak svilen trak.

I pjeva: ,,Slava zemlji i suncu i talasu!

Dajte mi kaplju rose na kori jasenovoj,

I kaplju žuta soka na bobi na smrekovoj.

Al velju snagu novu podajte mome glasu.

... Sunčeve žice idu od neba pa do zemlje,

Napete kao strune. Golema harfa sja.

Mnogo je ruku dira. - Nebesa zabrujaše,

I sluša zemlja sva.

Mir je na vodi, muk je u docu i luzima,

Al čujem velje srce, gdje kuca sred dubine:

Bojiš se, zemljo majko, da onim pod prstima

Ne zamre pjev sunčani, žica se ne prekine.

... Zemniče, čuješ poj?

Šumi ko srebrn-more,

Zuji ko pčelâ roj.

I pjeva: ,,Sv'jet je lijep, a život dar je s neba,

Al žeđa nek ti bude velika, ljuta glad.

Pa gutaj vatru moju i siši ml'jeko moje,

I bit ćeš sveđer mlad.

... Oh, sunca, sunca, sunca!

I vonja sa doline

I vjetra sa vrhunca!

... Zemniče, ja sam pjan.

Gle, iza žbuna viri,

Pomamnu pjesmu sviri

Na fruli nagi Pan."

I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče

Svoj trohej zaglušljivi, svoj zvučni, teški jamb.

Podne je. - Kao voda tišinom razl'jeva se

Sunčani ditiramb.

Subtopic

Moje zlato - Petar Grašo

Prije tebe život moj

Pucanj bija je u prazno

I sve druge ne stanu

Ni u rubriku pod razno

Tvoji otisci su tu

Na mome srcu ka na časi

Prava jubav nikad ne promaši

Skupa smo se smijali

Skupa plakali bez stida

I sad san ka i vojnik ja

Koji epolete skida

I znan da nisan svetac

I znan da iman miljun mana

Al te volin sve do zadnjeg dana

Ko će nego ja

Moje zlato jubit

Oću da se zna,

Ej, da se zna

Da volin te još

Volin za poludit

Ko će nego ja

Moje zlato jubit

Oću da se zna,

Ej, da se zna

Da volin te još

Volin za poludit

Skupa smo se smijali

Skupa plakali bez stida

I sad san ka i vojnik ja

Koji epolete skida

I znan da nisan svetac

I znan da iman miljun mana

Al te volin sve do zadnjeg dana

Ko će nego ja

Moje zlato jubit

Oću da se zna,

Ej, da se zna

Da volin te još

Volin za poludit

Ko će nego ja

Moje zlato jubit

Oću da se zna,

Ej, da se zna

Da volin te još

Volin za poludit

I kunen ti se jednu stvar

Gori nisan moga bit

I dok me nisi dotakla

Ja san bija gluv i slip

Jer ništa mi nije

Od nas važnije

Ko će ma ko će nego ja

Moje zlato jubit

Oću da se zna,

Ej, da se zna

Da volin te još

Volin za poludit

Ko će nego ja

Moje zlato jubit

Oću da se zna,

Ej, da se zna

Da volin te još

Volin za poludit

Goli i bosi - Elemental

Bacili smo sve u vjetar – žongleri

Skinuli odijela sjajna – po mjeri

Riješili sve poslat kvragu – u sebi

Zapalili trag u travi – što ne bi?

Nije lako, okolina, gledat će te prijeko

Ako radiš nešto drugo što već nije netko

Nije život ko iz knjige, strana slijedi stranu

Najbolji si kada šiješ sam po svome planu

Okreni se oko sebe – jesi li sretan

Sve je forma, sve je vrh – al nisi kompletan

Suze sina razmetnoga liješ na šanku

Uzeo si krivu mladu, oženio banku

Mislili ste nema šanse upasti u zamku

Pažljivo ste odabrali onu vašu stranku

Zgrnuli ste pare ko da to je put do sreće

ali pare nikada u grob ponijet nećeš

A mi, imamo samo vjetar u kosi

Osmijeh na licu što prkosi

Sretni smo sami, goli i bosi na ulici

A mi, imamo samo vjetar u kosi

Osmijeh na licu što prkosi

Sretni smo sami, goli i bosi na ulici

Vozili smo krivom trakom i u kontra smjeru

Izbjegli da slupamo se u prvu banderu

Nastavili tako jer smo htjeli da nas puca

Smijali se dok su nas sprovodili do suca

Pratili smo svoje snove, zatvorili oči

Spavali smo danju, izlazili smo po noći

Napravili nešto da se pamti godinama

Rekli ste da nije neš u redu sa nama

Ne treba nam tuđa ruka ni sigurno krilo

Bacamo se pred lavove, što god da bilo

Pitamo što ne smije se, smijemo se glasno

Nemamo sve odgovore, al sve nam je jasno

Pali smo od alkohola i od lake droge

Pljunuli smo krv i opet ustali na noge

Plesali smo “Happy” dok se svijet krenuo rušit

Počeli smo motat da ne prestanemo pušit.

A mi, imamo samo vjetar u kosi

Osmijeh na licu što prkosi

Sretni smo sami, goli i bosi na ulici

A mi, imamo samo vjetar u kosi

Osmijeh na licu što prkosi

Sretni smo sami, goli i bosi na ulici

Mi smo izrasli iz asfalta

Kao šaren cvijet iz kamena

Djeca ulica i zidova

To smo mi, to smo mi.

Život naš je bez iluzija

Stojimo čvrsto na nogama

Sanjamo u žarkim bojama

To smo mi, to smo mi.

Prije tebe život moj

Prije tebe život moj Pucanj bija je u prazno

I sve druge ne stanu Ni u rubriku pod razno

Pucanj bija je u prazno

I sve druge ne stanu

Bojiš se, zemljo majko, da onim pod prstima Ne zamre pjev sunčani, žica se ne prekine.

I cvrči bez prekida, šiba teškim ritmom Goleti ugrijane, lug mrtvi, sparni zrak. Trepeće oštra pjesma ko vjetra na krilima

Iman sumpor, najluđe ljude, (i) najlipše žene

Srka kave,(i) pija limunadu/Liza sladoled, izija sendvič i pizzu/(pa) Otiša na utakmicu

I pjeva: ,,Ja sam danas ispio sunce plamno. I žilice su moje nabrekle ko potoci. U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno. Na leđima mi šuma, što nagli trgnu srh. Dv'je st'jene, dva obronka postaše moji boci, A glava - gorski vrh."

Pomamnu pjesmu sviri

I bit ćeš sveđer mlad.

I tako je samo đirava po gradu

I vonja sa doline I vjetra sa vrhunca!

... Oh, sunca, sunca, sunca!

Pa gutaj vatru moju i siši ml'jeko moje

Gle, iza žbuna viri

Na fruli nagi Pan

Treći je dan vrag osta u Parku

I zatim prošeta priko grada i pazara/I skužija da tu sve se vrti oko para

Izaša je, protega se, (i) udahnija zrak

Smistija se, okupa,(i) ušmrka bijelo

Benzina,(i) betona, piva, mesa i krumpira

Pa su mokri i jadni i jedva živi/nekako doplivali i otklizali po rivi

I pjeva: "Sv'jet je lijep, a život dar je s neba

Pa je od zelenog praha stvorija 300 milijuna

I otišli na večeru na njegov veliki brod/I taman kad su dobro napunili drob

I pjeva: ,,Sv'jet je lijep, a život dar je s neba"

Ma koji je ovo vrag?

I fetivi i vlaji i desni i livi/I boduli i furešti, ma svi živi

I tako je samo đirava po gradu/Srka kave, pija limunadu/Liza sladoled, izija sendvič i pizzu/Otiša na utakmicu

Treći je dan vrag osta u Parku/I okačija ,,Jebi se! Ne smetaj!” na kvaku/Doveja dvi kurve u sobu/Jednu itnija kroz prozor, a drugoj se posra po drobu

Pa je negdi popodne oko četiri/Uplovija u grad s brodon od 120 metri/I usidrija se nasrid luke/Na palubu postrojia svu posadu i sluge

Pa je od zelenog praha stvorija 300 milijuna/U papirima od 50 i 100 kuna/Posla letećeg babuna da točno iznad centra/Pobaca lovu ka gomilu konfeta

Jednog proljetnog jutra onim busom na kat/S prvim zrakama sunca u grad je stiga vrag/Izaša je, protega se, udahnija zrak/I lagano prošeta do hotela Park

Poezie často používá různé stylistické figury, které dodávají textu hloubku a emoce. Personifikace přírody a objektů umožňuje autorům přenést lidské vlastnosti na neživé věci, čímž vytváří intenzivní obrazotvornost.

Onečišćenje okoliša i zaštita prirode

KOPRIVNIČKI KNJIŽEVNICI

GODIŠNJA DOBA

New Map

Jer ništa mi nije

Od nas važnije

Gori nisan moga bit

I dok me nisi dotakla

Jer ništa mi nije Od nas važnije

Ja san bija gluv i slip

I dok me nisi dotakla Ja san bija gluv i slip

I kunen ti se jednu stvar

Ko će nego ja?

Da volin te još

Da volin te još Volin za poludit

Volin za poludit

Moje zlato jubit

Oću da se zna, Ej, da se zna

I znan da iman miljun mana

Al te volin sve do zadnjeg dana

I znan da nisan svetac I znan da iman miljun mana

I znan da nisan svetac

Koji epolete skida

I sad san ka i vojnik ja

Skupa plakali bez stida

Na mome srcu ka na časi

Skupa smo se smijali Skupa plakali bez stida

Prava jubav nikad ne promaši

Vrag - TBF

Cvrčak - Vladimir Nazor

Subtopic

Moje zlato - Petar Grašo

Goli i bosi - Elemental

Prije tebe život moj

Prije tebe život moj Pucanj bija je u prazno

I sve druge ne stanu Ni u rubriku pod razno

Pucanj bija je u prazno

I sve druge ne stanu

Bojiš se, zemljo majko, da onim pod prstima Ne zamre pjev sunčani, žica se ne prekine.

I cvrči bez prekida, šiba teškim ritmom Goleti ugrijane, lug mrtvi, sparni zrak. Trepeće oštra pjesma ko vjetra na krilima

Iman sumpor, najluđe ljude, (i) najlipše žene

Srka kave,(i) pija limunadu/Liza sladoled, izija sendvič i pizzu/(pa) Otiša na utakmicu

I pjeva: ,,Ja sam danas ispio sunce plamno. I žilice su moje nabrekle ko potoci. U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno. Na leđima mi šuma, što nagli trgnu srh. Dv'je st'jene, dva obronka postaše moji boci, A glava - gorski vrh."

Pomamnu pjesmu sviri

I bit ćeš sveđer mlad.

I tako je samo đirava po gradu

I vonja sa doline I vjetra sa vrhunca!

... Oh, sunca, sunca, sunca!

Pa gutaj vatru moju i siši ml'jeko moje

Gle, iza žbuna viri

Na fruli nagi Pan

Treći je dan vrag osta u Parku

I zatim prošeta priko grada i pazara/I skužija da tu sve se vrti oko para

Izaša je, protega se, (i) udahnija zrak

Smistija se, okupa,(i) ušmrka bijelo

Benzina,(i) betona, piva, mesa i krumpira

Pa su mokri i jadni i jedva živi/nekako doplivali i otklizali po rivi

I pjeva: "Sv'jet je lijep, a život dar je s neba

Pa je od zelenog praha stvorija 300 milijuna

I otišli na večeru na njegov veliki brod/I taman kad su dobro napunili drob

I pjeva: ,,Sv'jet je lijep, a život dar je s neba"

Ma koji je ovo vrag?

I fetivi i vlaji i desni i livi/I boduli i furešti, ma svi živi

I tako je samo đirava po gradu/Srka kave, pija limunadu/Liza sladoled, izija sendvič i pizzu/Otiša na utakmicu

Treći je dan vrag osta u Parku/I okačija ,,Jebi se! Ne smetaj!” na kvaku/Doveja dvi kurve u sobu/Jednu itnija kroz prozor, a drugoj se posra po drobu

Pa je negdi popodne oko četiri/Uplovija u grad s brodon od 120 metri/I usidrija se nasrid luke/Na palubu postrojia svu posadu i sluge

Pa je od zelenog praha stvorija 300 milijuna/U papirima od 50 i 100 kuna/Posla letećeg babuna da točno iznad centra/Pobaca lovu ka gomilu konfeta

Jednog proljetnog jutra onim busom na kat/S prvim zrakama sunca u grad je stiga vrag/Izaša je, protega se, udahnija zrak/I lagano prošeta do hotela Park

Al žeđa nek ti bude velika, ljuta glad.

Zemniče, čuješ poj?

Šumi ko srebrn-more

Sunčeve žice idu od neba pa do zemlje, Napete kao strune. Golema harfa sja.

Zuji ko pčelâ roj.

nekako doplivali i otklizali po rivi

Al čujem velje srce, gdje kuca sred dubine

Ne zamre pjev sunčani,(i) žica se ne prekine.

Ne zamre pjev sunčani, žica se ne prekine.

Bojiš se, zemljo majko, da onim pod prstima