Kategoriak: All - technologie

arabera arijen margo 2 years ago

161

metodologija

V humanitních vědách se v posledních dekádách výrazně prosadil naratologický obrat, který přinesl nové perspektivy v oblasti literatury, psychologie a dalších oborů. Tento přístup zdůrazňuje význam narativu nejen jako prostředku pro uchovávání znalostí, ale také jako nástroje pro analýzu lidských zkušeností.

metodologija

metodologija

Make a weekly plan, fill in each task and then check them off as the week advances.

28. Transmedijalna naratologija

nakon naratološkog zaokreta, od 80ih na ovamo
transmedijalnost/transfikcionalnost

transfikclionalnost - kretanje fikc. kroz različite narative

transmedijalnost * vrsta transfikc.

dve vrste transmedijalnog pripovedanja

snow ball effect - gospodar prstenova/ HP

matriks - priča od starta kao narativ za više medija

centralni pojam: stroyworld

preklapanje

integrisanje

isti svet samo veći

odnosi između svetova

klasifikacija medija

tv/radio

materijal

prostorno/vremensko

kinetička svojstva

semiotički kriterijum

VELIKI narativ prevazilazi jedan medij

Transmedijalni pristup filmu

transpozicija

komentar

analogija

Abot: film je odvojeno umetničko ostvarenje

lik na filmu i u knj delu:

vizuelni: vidimo, ali ne znamo šta misli

znamo šta misli, ali ne i kako izgleda

homodijegetički prip: - lik

tehnika skaza

voice over

mogući svetovi: Lubomir Doležel

klasični protosvet se redizajnira u PM

ekspozicija - proširivanje

modifikacija - Robinson Kruso

transpozicija - novi prostor i vreme - JAdi mladog V.

jedan tekst - jedan svet priče

jedan tekst * mnogo svetova priče (hipertekst)

više tekstova - jedan svet (usmena)

razvoj tehnologije

Sosirova teproka znaka

razlika između popularne i elitne kulture

Meri Lori Rajan, Verner Volf
autonomnost priče prilikom transponovanja u drugi medijum

ispitivanje mogućnosti novih medija

osavremenjen pristup medijima

27. Kognitivna naratologija

nakon naratološkog zaokreta/ uključuje niz drugih nauka
MONIKA FLUDERNIK, HERMAN
prednosti

mane

nepostojanje sluha za tradiciju

nova dela čekaju na nova čitanja

dijalog među disciplinama

interkulturalni aspekti čitanja

izučavanje narativnosti a ne narativa

šta uzrokuje težnju za pripovedanjem

Monika Fludernik koncept:

morfing: umesto metamorfoza

ljudsko iskustvo

naturalizacija

čitanje uma: mogućnost unošenja u lik

tri tipa semantičke dimenzije

prostorne

temporalne

mentalne

Hermanov koncept:

šta, kad kako, s kim, gde i zašto je neko nešto uradio u svetu u koji se recep. prenosi

mikrodizajn - grupsianje informacija u stanja

makrodizajn - smeštanje u širi kontekst

tri paradigme

1) okviri i scenariji

okviri i frejmovi - konceptualne predstave o svetu / restoran

frejmovi - stanja i situacije

skripte - akcije

blend umrežavanje mentalnih koncepata

2) skalarni pristup - ukidanje opozicija

3) svet priče

predstavnici: Monika Fludernik i Dejvid Herman

subjektivna

ide na istraživanju sopstva

26. Naratološki zaokret u humanističkim naukama

grane:
psihoanalitička

rodna

feministička

mogućih svetova

ptravnička

prirodna...

od 80ih -2000.
Ajzenhut:

emulacija - sanjarenje

semiotički - komunikacija

emulativno - empatija

paradigmatski - korelacija ličnih doživljaja

Mari Lor Rajan, Monika Fludernik, Verner Vulf, Jan Alber...

uvođenje filma i novih medija

hiperfikcija - hiprertekst, igrice...

interdisciplinarnost

kontekstualna/ideološka: kulturalni rasni, rodno, istorijsko...

Ženet, Mike Bal, Cvetan Todorov, Džerald Prins

Laokon i zmije - uključivanje naših iskustava

narativni uaokret

pripovedni tekst nije glavni, već polazna tačka

psihoanaliza, fenomenologija...

mimetički redukcionizam

narativ kao forma skladištenja znanja

autobiografija, sport, psihologija

njutn/ajnštajn

promene u odn. na klas.

1) nove tehnologije

2) kretanje van lit. narativa

3) proširivanje na nove medije

KN

glagolski, oblici, pripovedno mišljenje, gledanje, govorenje, karakterizacija,, prip. situacije...

prvi pominje Todorov

nivoi narativa

fabula

diskurs

siže

25. Studije kulture

Alan Sinfild: Kulturna baština i tržište, regulacija i desublimacija
odnos moći

šeksipr

instituailzacija

zapadna kultura

šekspir u crnačkom pozorištu

klasne predrasude
od 60ih do danas
eng. izvori

1) pedesete godine novine, oglasi - umetnost ulice vs. biblioteka

2) sedamdesete - hegemonija građanska klasa širi svoje poglede

3) lakan: recepijenti su subjekti

Said i postkolonijalizam

Vilijams, Sinfild, Burdije, Fuko
habitus - mehanizam koji oblikuje percepc i omogućava kraj u različitim situacijama

drugost - pripada onom što se izmiče subjektivnosti - Vilijams

reprezentacije - stvarnost nespoznatljiva, ali su spoznatljive njene slike i predstave

kulturni kapital

Burdije: stepen posedovanja znanja da bi se ušlo u instituciju kulture

izučavaju i pornografiju i svašta nešto

zašto knj teor?

preokret mišljenja

proširivanje pojma čitanja

kultura i čitanje se ne mogu odvojiti

nemaju jasnu metodologiju i ciljeve, služe se čim stignu

antielitizam - ukidanje visoke i niske kulture

24. Novi istrizam

XX v Grinbalt - istoričar
Gerc

ZGUSNUTI OPIS

nebitne kulturne činjenice -autobiorgafija otkrivanje zgusnutosti

otkrivaju skriveno bogatstvo

književnost se ne može odvojiti od kulture

Grinbalt

umetnost: institucija, konvencija

kulturni materijalizam - odnos između književnosti i ist. uslovljenosti

aproporacija - nema plaćanja

kupovina - trupe prodaju nešto

pojedinac i više njih

novac i prestiž

cirkulacija zamenjuje odnos teksta i stvarnosti

reprezentacija...

mimezis

aluzija

Džejmson

tekstualnost istorije- istorija je produkt pisanja i brisanja

istoričnst tekstova - rasa, sredina, momenat

Frenk Ankersmit

odnos između opisa i naracije - reprezentacije

naracija - jedan od osn. postupaka ist. diskursa

i prošlost se intepretira

delo: Metaistorija - novi istoricizam VAJT

odnos između istorije i književnosti

odvajanje istorije i književne teorije

istoričar - objektivnost svog rada

novi istorizam - pogled na svet i uticaj materijalnog

istoričar treba imati samo predmet u opticaju, ništa više

Niče se prvi suprotstavlja tome, jer sve što je bilo i dalje traje

Poetika kulture

pitanja o tome šta je dobro a šta ne

ne postoje činjenice, već samo interpretacije

Vajt: /strukturalista koji se primiče poststr. i dekon.

ideologizacija

argumentacija

fabularizacija

Facta ficta

tropologija (Vajt(

sistem tropa koji upravlja ist. naracijom

istorija sveta nisu činjenice već NAŠE MIŠLJENJE o činjenicama

obuzdavanje prošlosti - umetnički nagon

istorija - umetnička pojava (metafore, metonimija)

ne može se prodredti do istine od tropa

antiesencijalizam

pojedinac nema esencije nego je to sve spolja

istorija je takva da mi ne znamo činjenice već je naša stvarnost prikazana tako da odg. istoriji

23. Umetničko delo u doba tehničke reprodukcije (Benjamin)

Poziva se na Pola Valerija i spominje Marksa
kopiranje - umetnici, majstori, učenici, ali manafakturno

došlo je do nečeg novog - tehničke reprodukcije

pojava fotografije

aura - ovde i sada - krajolik na filmu gubi autentičnost ako mu se poremete ovde i sada

promena percepcije, potreba za približavanjem

promena perskeptive: Venera, ant. grčka i sr. vek/ politika

izlaganje postaje nikad lakše, knj. gubi kultnu ulogu

fotografija zadržava auru u portretima

slikarstvo vs. fotografija

film vs. pozorište

pozorišna gluma je lišena aure jer se glumi pred scenografijom, a ne publikom

stvaranje lažne aure, kulta ličnosti - holivudske dive

vrač i hirurg

pozorište i film masovna umetnost

drugačija perspektiva - film otkriva ono što nikad nismo videli

dadaizam - skrnavljenje aure

estetizacija rata i politizacija umetnosti

22. Diskurs i moć (Fuko)

Poredak diskursa
teško je govoriti, držati predavanje

Hipoteza: produkcija diskursa se kontroliše organizuje i kroti se moć i opasnost diskursa i nepredvidivim događajima

grupa postupaka

nije bitno kontrolisati moć

bitno je kontrolisati njegovu nepredvidljivost

priča o otkrivanju tajne matematičara u 17. v a oni se pojavili u 19.

pitanje subjekta utemeljivača - eliminacija realnosti diskrsa praznim formama jezika

književnost je samo igra

seksualnost se drugačije tumači u medicini, psihijatriji...

spoljni ometači teksta

klasifikacija

uređivanje

raspodele

sistem istine:

volja za istinom

najkrhkija

menja oblik od antike

isključivanje ludila

zabranjena reč

diskurs je moć koju treba zadobiti

pitanje autora

teži disciplinarnosti teksta, kao u botanici ili medicini

autor je onaj koji sistematizuje tekst unutar epohe npr.

stroga norma i lišavanje kreativnosti

tipovi diskursa

diskursi koji su rečeni i treba ih dalje kazivati

religiozni i pravni - književni do mere naučnosti

koji stoje na početku i preuzimaju govorne činove

oni koji nastaju i nestaju svakodnevno

vrste konstrole

nema svako pravo da govori o svemu

najviše kada se govori o politici i seksualnosti

zabrana

isključivanje

21. Osnovni pojmovi dekonstrukcije

Pol De Man
Misreading - pogrešno čitanje je neizbežno

materijalnost jezika - empirijsko iskustvo i čitanje, ne izjednačavati jezik i literarnost

Žak Derida/filozof
knjiž za deridu

idiom/ - autentičnost

institucija - institucijalizacija

inskripcija - značenje - kontekstualizovano

prostor za tematizaciju paradoksa

pisao je o mnogim piscima, ali drugačije

literarnost - hir svakog čitaoca

dekonstrukcija

negativnost

hermetičnost

destrukcija

invencija - otkriće novih načina gledanja...

afirmacija

transcedenencija - svođenje na tekst

glavno pitanje: šta je ono što ostaje?

racio iznad svega

opozicije razum/nerazum, unutrašnje-spolj. nešto jeste samo ako se razlikuje od drugog

Diferance - drugost onemogućava otklanjanje razlikovanja

aporija - biti ili ne biti

filozofija događaja - opisuje nepredvidivo

Subtopic

MANIFEST: Dekonstrukcija i kriticizam /79.

Derida, De Man, Blum, Hartman

Dekonstruktivizam(samo knj.)/dekonstrukcija (šira, fil i knj)

škola sa Jejla
oslanja se na tri kritke

Niče

Frojd

Hajdeger

20. Deridina kritika humanističkih nauka

1966. uspon i pad strukturalizma
jedan od prvih kritičara: Hugo Fridrih
Derida kritikuje: strukturu i znak

sumnjiv status knj. teor. diskursa

u knjizi O gramatologiji osporava dela očeva strukturalizma - De Sosira i Levi Strosa

neodrživost pojmovnih hijerarjiha

diualistička koncepcija

gubi se suština dela u strukturalizmu, dao je dosta dobrog, ali se gubi suština

teorija uzima primat

narušava se struktura zbog dogmatizma

provocira se samokritika, budi sumnja

ne dopušta se shematizacija rutina‚‚

dekonstrukcija: način čitanja fil. i knj. tekstova

1970ih - u Americi se koristi termin poststrukturalizam, niko ne zna ko

prvi kritičar - Hugo Fridrih, protivio se ideji univerzalnog sistema; lngv.uticala loše na strukturalizam

književnost - parola, a ne lingue

Simpozijum na Baltimoru 1966.

manifest PS: Struktura, znak i igra u diskursu hum. nauka

19. Implicitni čitalac (Izer)

susret više teorija: fenomenologija, naratologija, recepcionistička
Rekreativna dijalektika u čitaocu

čitaočeva uloga je u tekstu

Izer: uronilti čitaoca u njih

tekstualne kontrole: komentari, autobiografije, eseji

eksplicitno i implicitno upravljanje

implicitno: misaone pauze - lutanje u tekstu

fingirani dijalog - vvantekstualni elementi pisca, Fildingov esej o advokaturi

eksplicitni čitalac

konstituiše značenja

realizuje najmanju 1 mogućnost teksta

sabira perskeptive i značenja

Implicitni čitalac

realizuje selektivno

obuhvata mentalne operacije

nije stvaran

prisutan

ingarden: ukloniti praznine

nakon ingardena: gaps

pandan implicitnom autoru (But)

18. Teorija recepcije (Jaus)

Jaus: Književna istorija kao izazov nauci o knj
odriče ulogu spomenika knj

otvorenost za novi način čitanja

dijalog - tekst pitanje, čitalac odgovor

visok est. rang - delo koje ga čitaju u dr. epohama

horizont očekivanja - prethodno iskustvo,

Don Kihot - roman putovanja, ali --- bizarna stvarnost

ko određuje estetičnost?

DELO, a čitalac otkriva

ako delo ispuni sva očekivanja - trivijalno

knj. oblikuje ponašanje

identifikacija čitaoca i lika

simpatetički - empatično čitanje

aristotelovski model- moralni sud

ironička - provokacija, dosada

admirativna

katarzička

60ih u Nemačkoj
Prouč. kako se knj. delo prima od strane 1 ili više recepjenata

posmatra se delo van ist. događaja

Utemeljivač: Jaus, sledbenici: Izer, Fiš, škola iz Konstance

Ingarden napravio teor. postavku: konkretizacijom

HORIZONT OČEKIVANJA

ono što se očekuje od dela

ono što se očekuje od čitaoca

okviri za razumevanje teksta

ako se izađe iz okvira, čitalac neće razumeti

u klasicizmu okvri uski

probijanje horizonta: inovacija i modernitet

pisac ispred vremena: probio horizont očekivanja

17. Francuski strukturalizam

(1966) druga polovina XX v
1. strukturalna lingvistika/ 2. strukturalna antropologija

Predstavnici: Žerar Ženet i Rolan Bart

Žerar Ženet: Perspektiva i fokalizacija

ko vidi/ ko opaža

tačka gledišta: fokalizacija

način - naracija/ glas - fokalizac.

protiv uvođenja fokalizatora i fokal. lika

protiv dugostepene fokalizacije

paraelepsa- pružanje inform

paraelipsa - zadržavanje inform.

povezivanje načina i glasa - narativne situacije

vrste:

spoljašnja

2) nulta - promenljiva, nekad i nulta

1) unutrašnja - ‚lik iz dela

Rolan Bart: Uvod u strukturalnu analizu priče

manifest naratologije/ Communications/1966.

bezbrojne priče sveta koje imaju strukturu za analizu

deduktivnim putem dolazi do strukturalnog modela

nivo jezika

nivo priče

3) nivo naracija

oblici pripovedanja

tačka gledišta/fokalizacija

ne mešati autora i pripovedača

lirika se ne može prepričati jer se odmah izrekne ono o čemu se govori

2) nivo akcija

fuje dobijaju znač. u akc.

knj. lik - akter

subjekt priče

1) nivo fuja - različiti elementi - razl. fuje

oznake- upućuju na radnju (indicije)

informacije- slaba funkc.

oznake u pravom smislu - karakter, atmosfera, osećanje

prave fuje - revolver

katalize između zglobova

jezgra -zglobovi

armatura priče

SEKVENCE: grupisane fuje

prevara, borba...

mikrosekvence- pružiti ruku, stegnuti... - rukovanje

tekst ima nivoe, takođe

kako rečenica ima manje celine

nivo pripovesti (logika)- sintaksa likova

nivo govora - vreme, oblik i načini pripovedanje

fonološki

gramatički

kontekstualni

srodnost strukturalizma i knj. kritike

usredsređenost na jezik, a ne na reči ili govor

Bart:odvojenost NOK i kritike

nije bitan znak za razliku od praške škole, već sistem znakova

najvažnije: opisivanje tih jezičkih znakova

autoteličnost- sposobnost da jez. znaci budu vidljivi

aktuelizacija - isticianje znakova u prvi plan

Bart podela strukturalizma:

simbolički - semiologija

paradigmatički - lingvistika

sintagmatički - lingvistika

16. Ruski formalizam

1915-1930
glavno: fonetski aspekt jezika

Ejhenbaum: Kako je nastao Gogoljev šinjel

anegdota u središtu dela

imena, nadimci Akakije Akakijevič

žive reči, mimika

kalamburi * dosetke

igra, podsmevanje normama

groteska na kraju/ romantizam u realizam

kako se povezuju postupci?

značenje tražiti u načinu oblikovanja

Šklovski: Konstrukcija pripovetke i romana

novela - kraća prip. vrsta

roman: motivi

kompozicija romana:

prstenasta: motiv putovanja

stepenasta: KRalj Edip

paralelna: Ana KArenjina

stalni motivi:boj oca i sina

fabula/siže

motivacija

kanonizacija/dekanonizacija

Šklovski: Uskrsnuće reči

Šklovski: Umetnost kao postupak

jezik poezije/proze

literarnost a ne literatura (postupak)

forna - akcenat na njoj

oneobičavanje

Tolstoj: stvar naziva imenom, a objašnjava kao da vidi 1. put

zaumni jezik: Hlebnjikov, Kručonih

opojaz Peterburg

Školvski, Brik, Tinjanov, Tomaševski, Ejhenbaum

tri okolnosti za nastanak

1) slabljenje simbolizma

2) De Sosirova lingvistika

3) nove pojave u rus. knj

moskovski lingvistički kružok

Jakobson

15. Fenomenologija: Ingarden

prve decenije XX v
Ingarden: O saznanju književnog umetničkog dela

1. mesta neodređenosti / 2. konkretizacije

3. opalizacija

4. aktualizacija

5. deformacija

6. Fiktivni aspekti

7. Stereotipni aspekti

Slojevitost:

1) sloj zvučanja

2) sloj značenja

3) sloj prikazane predmetnosti

4) sloj shematizovanih aspekata

imanentno proučavanje

pasivni čitalac

aktivni čitalac

filozofija Huserla

Fenomen: pojaviti se... čisto...otkriće, saznanje

14.Lingv. kritika kod Jakobsona

Lignvistika i poetike 1960
osa selekcije: dete, čedo

paradigmatski niz: selekcija

osa kombinacije: spava/blizina

sintagmatski: kombinacija

razgraničenje poetika/lingvistika

kontakt

kod

metajezička

kontekst

referencijalna

poruka

poetska

primalac

fatička

pošiljalac

emotivna

13. Psihoanaliza

kraj XIX v.
Frojd, Jung, Lakan

psihoanalitičko tumačenje, teksta, autora...

katarza/erotski momenat/san

Jung: Pojam kolektivnog nesvesnog

O arhetipu sa posebnim osvrtom na anime

obličje ženskog roditelja u muškarcu

nije slabost, ali ako dođe do gašenja - nestaje životna energija

identifikacija: homoseksualnost

kod žena: animus

kod pesnika: idealna draga/romantizam

Arhetipovi

nesvesno leži u kolektivnom

dve Marije, šizofrenik

Frojd: Dostojevski i oceubistvo

epilepsija, želja za ubistvom, ostvarenje

kazna, seksualni momenat, kastracija

Hamlet, Braća Karam, Kralj Edip

samosažaljenje: kocka

delo Cvajga: mladi kockar

protopriča/metapriča

analiza

izvorni

12. Pozitivizam

druga polovina XIX v
Ipolit Ten, Sent Bev

Sent Bev: o vlastitoj metodi/ rođaci pisca, žene, priroda, novac, moral...

Ipolit Ten: Uvod u istoriju engleske književnosti

Rasa: poreklo, kultura, ono nepromenljivo

Sredina: hladni predeli,

Momenat: prethodnik/sledbenik... rat/mir

porodica - mala država

Aristotel

9. književni žanrovi
živi organizam

trag, komedija, epopeja, himna, oda, ditiramb

tragedija: ditiramb

komedija: falička pesma

10. fuje pesništva
estetska

etička

saznajna

11. tipologija likova:
prilični

plemeniti

slični/verni

dosledni

8. teor tragedije
tri dela priče

preokret

prepoznavanje

patos

radnja

prosta/prepletena

vrste
kvalitativni /kvant. delovi
katarza
7. Klasifikacija:
način - ditiramb, tragedija, epopeja

sredstva - ritam, govor, harmonija

predmet - ljudi,

6. mimezis: stvaralački

platon

5. govor i pismo
bog teut i dostignuća; nudi pismo, P. protiv jer zaglupljuje
4. pesničko nadahnuće
pesničko

isceliteljsko

erotsko

proročko

3. klasifikacija
mimezis, dijegezis, mix
2. fuje knj.

See the examples below and think of your to-do's for Monday. Add more tasks if necessary.

Free time

Family timeMovie nightOther
saznajna, estetska, etička
igra, negativno, nema saznajnu ulogu

See the examples below and think of your to-do's for Monday. Add more tasks if necessary.

Work

Clean and organize your workspaceLunch with a potential clientOther
1. teor mimezisa:

See the examples below and think of your to-do's for Monday. Add more tasks if necessary.

Personal

Take the kids to schoolExerciseOther
Task